СТАРИНА НОВАК - ЕПСКИ МИТ

СТАРИНА НОВАК НАЈОПЈЕВАНИЈИ ЈУНАК У ЕПСКОЈ ПОЕЗИЈИ

Са својом хајдучком дружином Старина Новак је најопјеванија личност у епској поезији. Турке је најрадије дочекивао кад су носили новац од дације – пореза, али и трговце који су са караванама пролазили гором Романијом.
Хајдуци су се прикључивали бунама и устанцима против Турског зулума, али и одметали се и војевали на Романији. Старина Новак није осветник, није се светио, а отишао је у хајдуке из ''љуте невоље'' не могавши проклетој Јерини исплатити ''три литре дуката''. Зато народна пјесма каже ''Дочекујем Сарајлије младе, те отимам и сребро и злато и лијепу чоху и кадифу, а кадар сам стићи и утећи и на страшну мјесту постајати''.
Замјењујући у невољи будак сабљом хајдук Новак каже: ''Романију гору обикнуо, боље брате него своје дворе, јер ја чувам друма низ планину, не бојим се никога до бога''. И кад га кнез Богосав пита као госта у својој кући уз вино шта га је натјерало да се ломи по гори зеленој са хајдуцима у лошем занату живећи од јунаштва.
У пјесми ''Женидба Грујице Новаковића'' описан је изглед Старине Новака.''На њему је кожух од међеда, на глави му капа вучетина, а за капом крило од лабуда, очи су му двије купе вина и он носи сабљу староковку''.
Са два своја сина Грујицом и Татомиром а ожењен вилом коју је уграбио на Дунаву укравши јој крила и оглавља и са вилом посестримом која му из облака помаже при бојевима, Старина Новак је на Романији непобједив. У својој кули – пећини изнад Новаковог поља гдје су му јатаци и пастири остављали на коњима који су пасли храну и џебану за жуто злато а гдје је пролазио Царски стамболски друм, Новак је повремено по записима у Румунској, Мађарској, Македонској и Грчкој епици ратовао гдје год има Срба.
На Морави, Качанику, Старој планини, али и у дубровачком селу Чепикућама гдје је постојало и Новаково гробље.
Пред самом својом кулом која је више у облацима а мање на земљи лијево од улаза у његову кулу тврђаву је најстарији бор на Романији у који је послије Новакове смрти ударио гром и преполовио га, али се у вријеме Старине Новака пењао његов старији син Грујица да осмотри друмове и путеве.
Испод Новакове куле је литица на којој је Новак често сједио а испод је Царски пут гдје су хајдуци на сред друма остављали прекрштене сабљу и кубуру и гдје су путници Турци трговци остављали наметнину или порез у новцу или роби.
По историјским записима у епској поезији Старина Новак је послије Светог Саве и Краљевић Марка један од најпознатијих и најцјењенијих Срба.
Спремни на свакојаке подвиге Новакова хајдучка дружина бројала је тридесет делија, укидајући свадбарину преоблачећи Грујицу у невјесту а по записима у легендама из продаје Радивоја Туркињи удовици родио се највећи муслимански јунак Ђерђелез Алија.
Отац и старјешина и харамбаша Новак је у својој дружини поштован док не дође до подјеле дружине гдје је на једној страни брат Старине Новака – Радивој и сви хајдуци осим Новака и обадва му сина па кад хајдуци бивају заробљени Новак их ослобађа али и Краљевића Марка кога су Турци заробили и затворили у Сарајеву а ослобађа га Новак са побратимом Новаковић Грујом.
Преобучен у калуђерско или турско рухо харамбаша често силази у Сарајерво чинећи подвиге да се о њему прича и приповиједа. По вјеровањима али и истраживањима спелеолога у кули Новаковој, у пећини, налази се неколико ходника који су временом урушени а причало се да се једним од ходника могло стићи чак у Мокро.
Ипак кад Новак напусти своју Романију, чека га смрт. По записима из октобра 1599. године војвода молдавски Јеремија Могила у савезу са трансилавским кнезом Сигисмундом Баторијем подиже војску против Молдавије са тридесет хиљада војника.
Војску Молдавије предводе Дели Марко – Ђорђе Рац и Старина Новак.
1601. године бива на превару ухваћен на спавању и послије страшног мучења од стране трансилванских племића убијен.

Радомир Рашо Јагодић